Подједнако важни у две нишке основне школе
На почетку шк. 2024 / 2025. год. активности у вези с омладинским програмом Београдског центра за људска права “Подједнако важни“ уврштене се у школски план и програм ОШ “Иво Андрић“ и ОШ “Душан Радовић“ у Нишу.
У питању је острво Идиликус, сага о једнакости и важности у друштву, едукативни и забавни алат који користи драмске технике, елементе симулације, нарације и друштвене игре.
На њему постоје: Пут једнакости, Капија здравља, Пут родне (не)равноправности и Пут образовања.
Поводом тога, одржана је радионица Пут родне (не)равноправности 2. децембра 2024. год, у издвојеном одељењу ОШ ‘’Иво Андрић’’ у Нишу у којој је учествовало десеторо ученика 7. разреда из 4 одељења ОШ ‘’Иво Андрић’’ као домаћини и шесторо ученика 6. разреда из једног одељења ОШ ‘’Душан Радовић’’ као гости.
Психолошкиње обе школе, Зорица Недељковић и Ана Тодоровић, одазвале су се – позиву Александре Арсић, наст. грађанског васпитања, организаторки поменуте радионице – да присуствују и буду посматрачи, да би имале увид у то како ученици размишљају, са којим стварима се суочавају у школском и ваншколском животу када је у питању родна (не)равноправност.
С обзиром на то да је рађен Пут родне (не)равноправности, наставница Александра је, посебну пажњу, обратила на то да буде подједнак број дечака и девојчица из обе школе, тј. 8 дечака и 8 девојчица.
Свих 16 – оро ученика су чланови школске секције коју води у обе школе, под називом ‘’Ученичке иницијативе’’. То је много олакшало селекцију оних који су учествовали на добровољној бази у радионици и активно учествовали у њој.
Уопштено речено, ученици су били сарадљиви, лидерски настројени са мером, сналажљиви, креативни, речити, прилагодљиви, дружељубиви, стрпљиви…
Није било празног хода када су радили задатке, сваки минут је био испуњен и смислен.
Радионица је успешно завршена.
У прилог томе говори да су учесници радионице пренели вршњацима да су кроз друштвену игру освестили и анализирали мушко-женске односе, родне стереотипе, улоге, (не)равноправности, пристрасности као и појам родне дискриминације.
Оно што је, нарочито, позитивно је то да су и остали чланови секције ‘’Ученичке иницијативе’’ изразили жељу да буду део акције коју ће спровести наредних дана у обе наведене школе.
По причи радионичара, основци не верују да девојчице и дечаци могу бити у другарском односу и да је то по њиховом мишљењу немогуће. Зато се, често, дешавају свађе, постоји нетрпељивост и нетолеранција међу њима.
Ако и постоји право другарство између девојчица и дечака, онда креће прозивање, постиђивање и етикетирање. Да би доказали да не постоје међусобне симпатије они одлазе у другу крајност и ‘’избије рат’’. Понашају се немилосрдно, репетитивно и тешко одустају.
Истакли су да је насиље над девојчицама и женама оно на шта треба обратити посебну пажњу и радити на спречавању тога.
Вероватно је то и разлог што су изгласали причу о Милки, једна од 4 понуђене приче пре форумовања и што ће наставити да се баве њеном причом у акцији која следи.
Та прича им је веома блиска, поклапа се, управо, са дешавањима у већини школа по њиховим речима.
Родитељи су дали писану сагласност да њихова деца могу да учествују у радионици, као и да фотографије и снимци направљени за време радионице могу бити јавни у сврху промоције радионице, програма “Подједнако важни“, као и да могу бити (по)стављени на друштвене мреже.