Кажу да школске клупе памте све. Наше су, чини ми се, биле посебно „згодне” — да приме и смех и нервозу пред контролни, и одрастање, несташлуке, несигурности, победе, понеку сузу и много успомена.

 

Бринули смо за вас онако како смо најбоље знали и дали све од себе да вас припремимо не само за даље школовање, већ и за живот који вас чека иза школских врата.

 

Ваш одлазак за нас није само растанак. То је још један окренут круг — доказ да сте порасли, а да нас већ чекају неки нови клинци којима ћемо покушати да будемо исто што смо били вама.

 

Хвала вам на успоменама, смеху и хаосу. Срећно, генерацијо. Носите са собом знање, али још више доброту, храброст и веру у себе. 

 

Наставница енглеског,

Невена Томић Стојановић